Режија: Гордана Лебовић
Драматург: Славко Милановић
Сценографија и аутор видеа: Игор Васиљев
Дизаин светла: Милан Тврдишић и Владимир Амић
Светлосне инсталације: Ана Кнежевић
Костим: Борис Чакширан
Продуцент: Александра Миленковић
Спонзор и покровитељ: Управа Града Београда
Градски одбор за прославу Јубиларне годишњице Николе Тесле
Селектор програма: Владимир Јеленковић
Извршни продуцент: Милена Стојићевић
Извршна продукција: БЕЛЕФ ЦЕНТАР
РЕКВИЈЕМ ЗА НИКОЛУ ТЕСЛУ (2006.)
И БУЂЕЊЕ ПЛАНИНА ИЗНАД ЛИКЕ
САГА О ПРОМЕТЕЈУ
СВЕМОЋ СВЕСПОЗНАЈА
САН НАД СНОВИМА
КСЕНИЈА ЗЕЧЕВИЋ (1956-2006)
Обдарена је била многим талентима. Пијанисткиња, композиторка, песникиња, рођена је у Задру, дипломирала и магистрирала на ФМУ у Београду на одсеку за клавир (класа Олга Михајловић), студирала композицију (класа Енрико Јосиф). Од пете године компонује, свира клавир и учи певање. Блиставу пијанистичку каријеру овенчала је највећим југолсовенским наградама (Прва награда у Загребу и др.) У већем делу живота бавила се компоновањем музике за филм, позориште и телевизију. Осамдесетих година се вратила извођењу сопствених композиција на низу солистичких реситала.
Најзначајнији део опуса представљају вокално-инструментална и вокална дела, затим иснтрументална (Књига тајни, Соната за клавир, Сан за виолину) и камерна (Гудачки квартет, свита за флауту и клавир).
Тежила је стварању интегралног дела, а такве тежње изразила је у великим формама ораторијско-кантатског типа: Реквијему за крај 20. вијека, Концерту за клавир, хор и оркестар, Молитви за жртве бањичког логора, кантати за стријељане у крагујевцу, Триптиху, Праху, посебно у Реквијему за деду Фердинанда Гергету страдалом у нацистичком логору Дахау. Њено последње дело је Реквијем за Николу Теслу.
Велики број највећих награда и признања освајала је за своју филмску и позоришну музику. Сарађивала је са највећим редитељима и позориштима (Свети Георгије убива аждаху, Ратнички растанак, Умрли су с бродом, Дани од снова, Атоски вртови, Преци и потомци, Боље од бекства, Краљ миленијума, Птице које не полете и многи други).
У издању Српске књижевне задруге 1991. године објавила је збирку песама Књига поражених.
Кратко време радила је као асистент на ФМУ у Београду и као уметнички директор Позоришта на Теразијама. Највећи део живота била је слободан уметник.
"Имала је таленат, лепоту, откривених груди, пркосећи свима, пролазила је кроз отворена врата друштва. Једина стега био је њен утегнути струк. Имала је подршку породице и институција, пре свих Музичке академије, затим позоришта и позоришних људи, филмских стваралаца, што је све било довољно и обавезујуће за блиставу каријеру."
Сагорела је у животу и музици онако како гори јаки пламен који све обасја и нагло згасне у ноћи.
Умрла је од инфаркта у свом стану у Београду.
РЕКВИЈЕМ ЗА НИКОЛУ ТЕСЛУ
Вокално-инструментално дело за солисте, два хора (мешовити, дечји) и симфонијски оркестар.
Последње дело Ксеније Зечевић завршено неколико дана пред изненадну смрт, Реквијем за Николу Теслу, трећи је ауторкин реквијем необичан и по настанку и по чудесном велу који обавија причу о делу. За њега је писала и сопствени текст.
Настао је 2006. године у времену великих јубилеја Моцарта и Тесле и повезао првог композитора на симболичан, а научника на конкретан начин, садржан у наслову.
Дело је огромног извођачког апарата, могуће незавршено или до краја недовршено, али то је "мисаоно, симболично дело, производ инспирације која није пресахнула, жеље за стварањем до последњег издаха, оно је посмртна песма свима који су отишли и нама који ћемо једнога дана отићи за њима" (Бранка Радовић: Сумма Xениана, Белеф центар, Београд, 2007.)
Налик је световној кантати или ораторијуму, четвороставачне је цикличне форме. Први став "Буђење планина изнад Лике" асоцира на Теслу, али најпре на ауторкине планине, њен животни лајтмотив који је носила у срцу од детињства боравећи у црногорским планинама својих дедова по оцу.
Други став је "Сага о Прометеју" који је донео људима ватру као Тесла – струју и светлост. Трећи став "Свемоћ свеспознаја" метафизички понире у смисао и бесмисао живота, а четврти "Сан над сновима" говори о досезању среће и вечних истина – само у сновима.
Први став је уводни и православни и духован. Звучи скрушено, религиозно, упућен је небесима и Богу. Буђење доноси јасне контуре Лике која тоне у безнађе. Парадокс у тексту, еклектика у музици, једноставна, редуцирана средства израза, свега се неколико акорада смењује у духу амбијенталне музике. У другом ставу, Саги о Прометеју, узвитлана маса извођача, преплетена у имитацијама, комешање људских гласова, велике кулминације не досежу експресионистичке звуке, већ халуцинантна стања остају у равни неоромантизма.
Најбомнији је трећи став који представља и централни део циклуса. У коме се смењују наивна песмица ("Ја сам вила од језера") са оргуљским и хармонским фоном на коме се одвија хорско певање са солистичким узлетима великог набоја, мешају се стварност и фикција.
Не знамо је ли четврти став завршен, краћи је од осталих, а уведен је изражајним солом виолончела. Крај дела не оставља утисак завршетка живота већ звучи као могућа визија "могућег живота". Дечји хор преузима неизречену поруку да о њој размишљамо.
Уместо великог и масивног финала добили смо "вантелесне анђеле, херувиме, другу димензију, снове лепше од јаве, посвету сањаној земљи, сањаном народу, како је написала у једном од својих Есеја, посвету свима нама, самој себи" (Бранка Радовић: Summa Xeniana)
Редакцију дела постхумно је начинио диригент Миодраг Јаноски.
Обдарена је била многим талентима. Пијанисткиња, композиторка, песникиња, рођена је у Задру, дипломирала и магистрирала на ФМУ у Београду на одсеку за клавир (класа Олга Михајловић), студирала композицију (класа Енрико Јосиф). Од пете године компонује, свира клавир и учи певање. Блиставу пијанистичку каријеру овенчала је највећим југолсовенским наградама (Прва награда у Загребу и др.) У већем делу живота бавила се компоновањем музике за филм, позориште и телевизију. Осамдесетих година се вратила извођењу сопствених композиција на низу солистичких реситала.