Кратак преглед историјата Београдског летњег фестивала

1976 –77 - први покушаји да се организују културни програми у Београду ван главне уметничке сезоне, током летњих месеци. Програм се заснива углавном на концертима класичне музике страних гостију.

1986 – 1991 - континуирано се одржава Београдско лето, претеча БЕЛЕФ-а, са главним координатором Културним центром Београда, на чијем челу је директорка госпођа Горица Мојовић. Извођење позоришних представа, концерата и других програма на отвореном изазива бурне, опречне реакције.

1991 – иницијатива да Београд добије стални летњи фестивал, као манифестацију под покровитељством Скупштине града Београда, урађа плодом. Од ове године, тада још Београдско лето, званична је манифестација града Београда.

1992 – одржава се први БЕЛЕФ под овим именом. Творац назива је господин Небојша Богуновић, тадашњи генерални секретар Фестивала.

1992- 1995 – БЕЛЕФ се одржава у врло тешким условима због међународних санкција. Извршни продуцент била је "Адриа". Оријентација програма је искључиво на позоришном и музичком сегменту. Гостују страни уметници углавном из источноевропских земаља и Грчке. Главно место одвијања програма било је Двориште Капетан-Мишиног здања.

1995-1996 и 1999-2000 - организацију БЕЛЕФ-а наставља Југоконцерт. Доминанта програма и даље су музичке и позоришне представе. Може се приметити тенденција промоције представа позоришта из унутрашњости и других културних центара ван престонице. Доминира класични репертоар
1997-1998 – организацију БЕЛЕФ-а преузима Културни центар Београда у сарадњи са Домом Омладине. БЕЛЕФ добија другачију, савременију и урбанију физиономију, али истовремено и авангардну и друштвено ангажовану. Нови правац у историји Фестивала резултат је рада госпође Милене Шешић-Драгићевић и њених сарадника.

2001-2002 - После друштвених промена битно се мења и програмски концепт БЕЛЕФ-а. Активирају се и други простори (тргови, улице), а посебан хит је Барутана на Калемегдану. Оријентација програма окреће се, према градској омладини, и њиховим афинитетима, настојећи да се у својим културним потребама приближе западноевропском стандарду. Заједно са музичким и позоришним програмом своју равноправну заступљеност добијају такође и уметничка игра и визуелне уметности.

2003- 2004 - организација и продукција БЕЛЕФ-а поверава се Дому Омладине, а БЕЛЕФ постаје фестивал са три програмске целине – позориштем, музиком и визуелним уметностима, са селекторима за сваку поједину област и Програмским саветом. Од нових простора на којима се изводе представе и перфоманси могу да се издвоје целокупан простор Београдске тврђаве, са нарочитим акцентом на простору код Зиндан капије, Белефова летња позорница (иза зграде Галерије Природњачког музеја), Барутана, Амфитеатар-фонтана испред пословне зграде "Југо петрола" и Хотела "Хајат" на Новом Београду, као и Позориште-игралиште на Ади Циганлији.

2004 – оснива се БЕЛЕФ-центар као градска установа културе, чиме се Београдски летњи фестивал, БЕЛЕФ, и формално институционализује, у организационом смислу. Од ове године је БЕЛЕФ-центар, са директорком госпођом Миленом Стојићевић, извршни продуцент Фестивала.

2004 – 2006 - Наставља се успешна пракса одржавања БЕЛЕФ-а, као продукционог и селекторског Фестивала, чији програми се бирају у сарадњи са Програмским саветом.

2007 – одржан је БЕЛЕФ 07, а Београд је по 22. пут имао континуирано организован уметнички програм током летњих месеци, превасходно на простору Београдске тврђаве. Највећи део програма резултат је рада уметничког директора, изабраног на јавном конкурсу.

2007-2008 – Формирано је ново извршно тело Фестивала- Борд, у коме су заступљени значајни појединци из друштвеног, привредног и уметничког живота нашег града. Борд има овлашћења да бира уметничког директора Фестивала, предлаже селекторе појединих уметничких области и усмерава генералну концепцију Београдског летњег фестивала током свог четворогодишњег мандата.

На отворен конкурс Београдског летњег фестивала стигло је више од 130 предлога из земље и иностранства. У току је прва селекција ових програма.