Београђани кроз миленијуме
Нема града у Европи који је био чешће рушен, а који су његови
становници тако упорно наново насељавали и градили. Колико је
стар, тај град има сразмерно мало старих грађевина и материјалних
остатака прошлости. Историјске катаклизме су кидале континуитет
епоха. Када би београдску прошлост читали из материјалних трагова
то би била једна необично испрекидана прича. А ипак, тај град
траје, не у камену, цигли и гвожђу, већ у духу својих житеља,
у страсној жељи да се баш на том месту живи и опстане.
Најстарији Београђанин, чија је лобања из палеолитског времена
пронађена испод Бајлонијеве пијаце, поново је изгубио главу
у Првом светском рату. У томе има неке страшне симболике.
Већ су неолитски Винчанци били упорнији у жељи да пренесу
своје поруке потомцима, па су развили систем знакова које
неки ,можда помало претерано, сматрају најстаријим писмом
у Европи. Митски Аргонаути нису остали да живе у Београду,
али се могу сматрати првим туристима на које је београдски
рт, посматран са река, оставио утисак. Келти граде први познати београдски
град, а римска Четврта легија флавијеваца га зида од тврдог камена. Из околине
Сингидунума је потицао и римски кратковечни цар Јовијан.Наравно током сеобе
народа Београд ће разарати и Атила са својим Хунима, Гепиди Готи и Херули.
Од деветог века, Београд се зове овим својим словенским именом.
Од тада га све више насељавају Словени. У једанаестом веку, на
њему вежбају нову технику бомбардовања, грчком ватром, најављујћи
експерименте са новим оружјем који су се вршилио над овим градом
миленијум касније.Наравно спаљују га и први крсташи. У дванаестом
веку, један угарски краљ га руши и од камења прави град на другој
обали, да би византијски цар срушио тај град и поново вратио камење за градњу
Београда. У тринаестом и четрнаестом веку прелази стално из руке у руку,
да би га у петнаестом веку, највећи српски витез, деспот Стефан
Лазаревић, начинио српском престоницом у последњем полету српске
средњовековне државе. Пола века касније, Јањош Хуњади га брани
од Турака у једној од најузбудљивијих битака тог времена. У бомбардовању
је град толико страдао, да се "више ниј могао
звати градом,него пољем". Турци га зову Дар ел Џихад "Кућа ратова".
Сулејман Величанствени га осваја за своје царство 1521. године, а сто седамдесет
година касније га освајају Аустријанци, који то чине неколико пута у 17.
и 18.веку. Подижу лепи барокни град, који је нестао у низу ратова. Године
1806. га освајају српски устаници, а од 1841. године је српска престоница.
У Београд долазе да живе не само Срби са свих страна, већ и "гастарбајтери"
из разних земаља Европе, поготово из Немачке и Хабзбуршке царевине, да у
њему пронађу бољи живот. Статус грађанин Београда и држављанина Србије био
је цењен и прижељкиван од стране многих странаца. Ништа више није могло да
заустави раст града, мада је историја настојала да оправда његову репутацију
"Куће ратова". Ни бомбаровање 1862.године, ни то што је био прва (и последња)
светска престоница која је бомбардована у 20.веку. Бомбе испаљене на Београд,
биле су прве бомбе испаљене у Првом светском рату. Бомбе бачене 1999. године,
биле су последње бомбе бачене на неку светску престоницу у 20.веку. Он је
једина европска престоница у коме су нацисти подигли два концентрациона логора,
не би ли му угушили
слободарски дух А опет, све то време привлачио је људе одасвуд. Рецимо Калмике,
који у њему граде један од првих будистичких храмова у Европи. Зашто долазе
хиљадама година у ово место које није ни најлепше, ни најбогатије, ни најспокојније?
Можда та хиљадама година стара страст његових житеља да опстану у њему, неодољиво
привлачи нове заљубљенике?
Предраг Ј. Марковић, историчар
|
