Režija: Gordana Lebović
Dramaturg: Slavko Milanović
Scenografija i autor videa: Igor Vasiljev
Dizain svetla: Milan Tvrdišić i Vladimir Amić
Svetlosne instalacije: Ana Knežević
Kostim: Boris Čakširan
Producent: Aleksandra Milenković
Sponzor i pokrovitelj: Uprava Grada Beograda
Gradski odbor za proslavu Jubilarne godišnjice Nikole Tesle
Selektor programa: Vladimir Jelenković
Izvršni producent: Milena Stojićević
Izvršna produkcija: BELEF CENTAR
REKVIJEM ZA NIKOLU TESLU (2006.)
I BUĐENjE PLANINA IZNAD LIKE
SAGA O PROMETEJU
SVEMOĆ SVESPOZNAJA
SAN NAD SNOVIMA
KSENIJA ZEČEVIĆ (1956-2006)
Obdarena je bila mnogim talentima. Pijanistkinja, kompozitorka, pesnikinja, rođena je u Zadru, diplomirala i magistrirala na FMU u Beogradu na odseku za klavir (klasa Olga Mihajlović), studirala kompoziciju (klasa Enriko Josif). Od pete godine komponuje, svira klavir i uči pevanje. Blistavu pijanističku karijeru ovenčala je najvećim jugolsovenskim nagradama (Prva nagrada u Zagrebu i dr.) U većem delu života bavila se komponovanjem muzike za film, pozorište i televiziju. Osamdesetih godina se vratila izvođenju sopstvenih kompozicija na nizu solističkih resitala.
Najznačajniji deo opusa predstavljaju vokalno-instrumentalna i vokalna dela, zatim isntrumentalna (Knjiga tajni, Sonata za klavir, San za violinu) i kamerna (Gudački kvartet, svita za flautu i klavir).
Težila je stvaranju integralnog dela, a takve težnje izrazila je u velikim formama oratorijsko-kantatskog tipa : Rekvijemu za kraj 20. vijeka, Koncertu za klavir, hor i orkestar, Molitvi za žrtve banjičkog logora, kantati za strijeljane u kragujevcu, Triptihu, Prahu, posebno u Rekvijemu za dedu Ferdinanda Gergetu stradalom u nacističkom logoru Dahau. Njeno poslednje delo je Rekvijem za Nikolu Teslu.
Veliki broj najvećih nagrada i priznanja osvajala je za svoju filmsku i pozorišnu muziku. Sarađivala je sa najvećim rediteljima i pozorištima (Sveti Georgije ubiva aždahu, Ratnički rastanak, Umrli su s brodom, Dani od snova, Atoski vrtovi, Preci i potomci, Bolje od bekstva, Kralj milenijuma, Ptice koje ne polete i mnogi drugi).
U izdanju Srpske književne zadruge 1991. godine objavila je zbirku pesama Knjiga poraženih.
Kratko vreme radila je kao asistent na FMU u Beogradu i kao umetnički direktor Pozorišta na Terazijama. Najveći deo života bila je slobodan umetnik.
"Imala je talenat, lepotu, otkrivenih grudi, prkoseći svima, prolazila je kroz otvorena vrata društva. Jedina stega bio je njen utegnuti struk. Imala je podršku porodice i institucija, pre svih Muzičke akademije, zatim pozorišta i pozorišnih ljudi, filmskih stvaralaca, što je sve bilo dovoljno i obavezujuće za blistavu karijeru."
Sagorela je u životu i muzici onako kako gori jaki plamen koji sve obasja i naglo zgasne u noći.
Umrla je od infarkta u svom stanu u Beogradu.
REKVIJEM ZA NIKOLU TESLU
Vokalno-instrumentalno delo za soliste, dva hora (mešoviti, dečji) i simfonijski orkestar.
Poslednje delo Ksenije Zečević završeno nekoliko dana pred iznenadnu smrt, Rekvijem za Nikolu Teslu, treći je autorkin rekvijem neobičan i po nastanku i po čudesnom velu koji obavija priču o delu. Za njega je pisala i sopstveni tekst.
Nastao je 2006. godine u vremenu velikih jubileja Mocarta i Tesle i povezao prvog kompozitora na simboličan, a naučnika na konkretan način, sadržan u naslovu.
Delo je ogromnog izvođačkog aparata, moguće nezavršeno ili do kraja nedovršeno, ali to je "misaono, simbolično delo, proizvod inspiracije koja nije presahnula, želje za stvaranjem do poslednjeg izdaha, ono je posmrtna pesma svima koji su otišli i nama koji ćemo jednoga dana otići za njima" (Branka Radović: Summa Xeniana, Belef centar, Beograd, 2007.)
Nalik je svetovnoj kantati ili oratorijumu, četvorostavačne je ciklične forme. Prvi stav "Buđenje planina iznad Like" asocira na Teslu, ali najpre na autorkine planine, njen životni lajtmotiv koji je nosila u srcu od detinjstva boraveći u crnogorskim planinama svojih dedova po ocu.
Drugi stav je "Saga o Prometeju" koji je doneo ljudima vatru kao Tesla – struju i svetlost. Treći stav "Svemoć svespoznaja" metafizički ponire u smisao i besmisao života, a četvrti "San nad snovima" govori o dosezanju sreće i večnih istina – samo u snovima.
Prvi stav je uvodni i pravoslavni i duhovan. Zvuči skrušeno, religiozno, upućen je nebesima i Bogu. Buđenje donosi jasne konture Like koja tone u beznađe. Paradoks u tekstu, eklektika u muzici, jednostavna, reducirana sredstva izraza, svega se nekoliko akorada smenjuje u duhu ambijentalne muzike. U drugom stavu, Sagi o Prometeju, uzvitlana masa izvođača, prepletena u imitacijama, komešanje ljudskih glasova, velike kulminacije ne dosežu ekspresionističke zvuke, već halucinantna stanja ostaju u ravni neoromantizma.
Najobimniji je treći stav koji predstavlja i centralni deo ciklusa. U kome se smenjuju naivna pesmica ("Ja sam vila od jezera") sa orguljskim i harmonskim fonom na kome se odvija horsko pevanje sa solističkim uzletima velikog naboja, mešaju se stvarnost i fikcija.
Ne znamo je li četvrti stav završen, kraći je od ostalih, a uveden je izražajnim solom violončela. Kraj dela ne ostavlja utisak završetka života već zvuči kao moguća vizija "mogućeg života". Dečji hor preuzima neizrečenu poruku da o njoj razmišljamo.
Umesto velikog i masivnog finala dobili smo "vantelesne anđele, heruvime, drugu dimenziju, snove lepše od jave, posvetu sanjanoj zemlji, sanjanom narodu, kako je napisala u jednom od svojih Eseja, posvetu svima nama, samoj sebi" (Branka Radović: Summa Xeniana)
Redakciju dela posthumno je načinio dirigent Miodrag Janoski.
Obdarena je bila mnogim talentima. Pijanistkinja, kompozitorka, pesnikinja, rođena je u Zadru, diplomirala i magistrirala na FMU u Beogradu na odseku za klavir (klasa Olga Mihajlović), studirala kompoziciju (klasa Enriko Josif). Od pete godine komponuje, svira klavir i uči pevanje. Blistavu pijanističku karijeru ovenčala je najvećim jugolsovenskim nagradama (Prva nagrada u Zagrebu i dr.) U većem delu života bavila se komponovanjem muzike za film, pozorište i televiziju. Osamdesetih godina se vratila izvođenju sopstvenih kompozicija na nizu solističkih resitala.