La Pierre et les Songes - Kamenje i snovi

Projekat savremenog plesa
Autori koncepcije: Odile Duboc i Francoise Michel

O poreklu projekta

Osnovni opis projekta

Iza naslova "Kamenje i snovi" (koji aludira na saglasje prirodnih elemenata) krije se ambiciozan projekat. Renomirana francuska koreografkinja Odile Duboc, koja je već 17 godina na čelu Nacionalnog koreografskog centra u Belforu (CCN) (regija Franche-Comte) je, sa svojom dugogodišnjom saradnicom, Francoise Michel (light designer) stvorila regionalni projekat, čija osnovna nit počiva na radu 21 profesionalnog plesača (dobro upoznatih sa njenim umetničkim stilom) koji su, tokom godinu dana (okt. 2006-sep.2007.) prenosili plesačke elemente grupama od oko 300 amatera iz celog Franche-Comte-a i švajcarske regije Jura. Koreografski materijal neposredno je izrastao iz fascinantnog prirodnog okruženja pomenute dve regije- u kojem počivaju drevne tvrđave, čije je stene gospođa Duboc želela da pokrene i oživi svojom umetničkom zamisli i, ujedno, udruženim radom velikog broja amatera- stanovnika ovih mesta.

Projekat se razvijao tokom godinu dana, na probama koje su moderatori podeljeni u 9 grupa sa amaterima izvodili svake nedelje u mesecu u 9 različitih gradova regije. Osim toga, sami moderatori i Odile Duboc radili su zajedno na utemeljenju koncepcije, dajući jedinstven stil radu ovih različitih grupa. A tek u realizaciji na različitim lokacijama francuske i švajcarske regije pokazalo se koliko je svaka od ovih, geografski i arhitektonski različitih lokacija, doprinela jedinstvenosti i neponovljivosti predstave. Jedan umetnički stil neposredno je modifikovalo okruženje- što je i bila jedna od osnovnih zamisli gospođe Duboc. ("Mesto je jedan od najvažnijih aktera ove umetničke igre.") Animiranje lokalnog stanovništva imalo je dvostruki efekat- osim druženja i kreativnog udruživanja- amateri i publika imali su životniji i drugačiji pogled na (dobro poznate) turističke atrakcije, ali su se, zajednički i gotovo neprimetno, približili osnovnim tehnikama i razumevanju savremenog plesa. Neposrednom organizacijom bavio se CCN iz Belfora, ali su projekat podržali brojni partneri, uključujući lokalne i regionalne organe uprave.

Razvoj projekta u Srbiji

"Kamenje i snovi" nastavlja svoj život. Preseljenjem u drugačije okruženje, on istovremeno dobija novi kvalitet, iako počiva na jedinstevnom umetničkom senzibilitetu Odile Duboc.

Projekat zajednički pokreću Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, Opština Novi Beograd, Francuski kulturni centar u Beogradu, BELEF centar i Stanica- servis za savremeni ples.

Zajednički rad 20 profesionalnih igrača udruženih sa Stanicom, pod koordinacijom Dalije Aćin i Nele Antonović, i koreografskim uputstvima g-đe Duboc, radiće, sa ostalim partnerima, na okupljanju i prenošenju iskustava amaterima tokom skoro godinu dana, od novembra 2007, do avgusta 2008. Zadatak koreografa iz Srbije je, slično francuskom iskustvu, stvaranje projekta inspirisanog animiranjem šireg stanovništva ka lepotama savremenog plesa, ali i specifičnih prostora Beogradske tvrđave i obala beogradskih reka, kao i neotkrivenih lokacija Novog Beograda. Preplitanje istorije i novog senzibiliteta umetničke igre i ovde je osnovni motor projekta- uz još jedan kvalitet, jednako za francusku i srpsku stranu- povezivanje u međunarodnoj kulturnoj saradnji.

Prvi dolazak Odile Duboc (od planirana 4 tokom naredne godine) u Beograd, 1- 4. novembra 2007, bliže će okupiti sve partnere na projektu i, nadamo se, zainteresovati građane Beograda da se uključe- kao publika ili umetnici- u ovaj jedinstven proces, koji će nas povezivati narednih godinu dana.

Odile Duboc

Odile Duboc, počela je kao četvorogodišnja beba-balerina, da bi potom, sama otkrila druge načine igre i oformila sopstvenu školu Les ateliers de la dance, tokom sedamdesetih u Aix-en- Provance.

Tokom 80. posle dugog razmišljanja o procesu rada i pedagogiji, Duboc se fokusira na koreografski rad i zajedno sa Francoise Michel osniva 1983. kompaniju Contre Jour, čije ime označava način upotrebe svetla na sceni, ali i ovu jedinstvenu kolaboraciju koreografa i dizajnera svetla.

1990. godine, nakon uspeha rada Insurrection, Odile Duboc je imenovana za direktora novog Nacionalnog Koreografskog Centra u Belfortu, u oblasti Franche -Comte (Centre Chorégraphique National de Franche-Comté a Belfort).
U centru gospođa Duboc stvara neka od najpoznatijih dela među kojima su Projet de la matiere, trois boléros, Comédie, a la suite...

Istovremeno, na poziv Patrick Dupond i Brigitte Lefevre, kreira Retours de scene and Rhapsody in Blue za igrače Pariske opere, kao i Primum saltare za Ballet du Rhin.

1999. godine gospođa Duboc prima SACD nagradu za koreografiju. Zatim slede dela Le Pupille veut etre tuteur sa Peter Handke-om, i sa Michel Francoise J’ai mis du sable expres, vite fait, comme ça dans mes chaussures, namenjen mlađoj publici i solo Pour tout vous dire,...

U svom radu, gospođa Duboc je sarađivala sa Olivier Cadiot, Jean-Luc Lagarce, Peter Handke, Edward Bond i Rodriguo Garcia, u produkcijama Ludovic Lagarde, François Berreur and Jean-Claude Berutti...

U februaru 2003. godine, kreirala je koreografiju za operu Fairy Queen u reziji Ludovic Lagarde u Conservatoire Supérieur de Musique et de Danse u Parizu.
Iste godine, pozvana je od festivala Agora u Centre Georges Pompidou i IRCAM gde kreira Trio 03.

Gospođa Duboc kreirala je program za studente pozorišnih studija TNS-a i Comédie de St Etiennem gde je zajedno sa Jean-Claude Berutti 2005. godine kreirala Electronic city, u režiji Falk Richter za studente treće godine.
Na Festivalu Montpellier Danse 2005, sa Françoise Michel kreira solo Echappée za Ahmed Khemis-a, a zatim i Rien ne laisse présager de l’état de l’eau. («Ne možemo predvideti kakvo će vreme biti») za 10 igrača. Juna 2007. godine Odile je kreirala u Operi Lyon balet i solo za Marion Ballester.

Françoise Michel

Po završetku studija geologije, tokom staža u Nacionalnom Teatru Strazburg, pod Jean-Pierre Vincentom, Françoise Michel je otkrila svetlo.
Nedugo zatim, Françoise Michel otpočinje saradnju sa Odile Duboc, saznavajući kako svetlo može da bude esencijalni deo plesa kroz ideju pokreta, linija i oblika na sceni. Zajedno pokreću kompaniju Contre Jour.
Saradnja između dve umetnice se od 1990 nastavlja kroz Centre Chorégraphique National de Franche-Comté a Belfort kao i kroz zajednički rad na projektima između kojih su Retours de scene, Rhapsody in Blue i Primum saltare za Opéra de Paris i Ballet du Rhin, Le Pupille veut etre tuteur u režiji Petera Handkea i radu sa Jean-Claude Berutti.

1999, godine za predstavu gospođe Duboc Massenet’s Thais, Françoise po prvi put pored svetla radi i dizajn scene. Zatim slede Le Pupille veut etre tuteur, J’ai mis du sable expres, vite fait , comme ça dans mes chaussures.
Françoise Michel je takođe sarađivala sa Dunes, Daniel Larrieu, François Raffinot, Emmanuelle Vo-Dinh, Mié Coquempot, zatim piscem Daniel Dobbels i kompanijom Accrorap.

2005. godine sa Odile Duboc radi na realizaciji sola Echappée na Festivalu Montpellier Danse 2005. i delu Rien ne laisse présager de l’état de l’eau («Ne možemo predvideti kakvo će vreme biti.»)

Françoise Michel kreirala je 2001. svetlo za Bérénice, u režiji Lambert Wilson, zatim je sarađivala sa Jean-Claude Berutti i Odile Duboc na Cosi fan tutte,` operama Les chants de la terre i Curlew river za Yoshi Oida.

Tokom oktobra 2004, ona i gospođa Duboc održale su radionicu tokom rada na espace complémentaire za studente of Groupe XXXV u okviru Ecole Supérieure d’Art Dramatique pri TNS. Kao i svetlo za Electronic city delo Falk Richter, u režiji Jean-Claude Berutti za studente treće godine glume pri Comédie de St Etienne.

Od oktobra 2006, Françoise Michel radi sa Odile Duboc, na projectu La pierre et les songes (“Kamenje i snovi”).

Nacionalni Koreografski Centri u Francuskoj

Počevši od 1980. godine u Francuskoj je otvoren dvadeset i jedan Nacionalni Koreografski Centar otvoren u 15 od 22 regije.

Pod vođstvom vodećih koreografa, centri su pokrenuti sa ciljem da obezbede neophodne uslove za razvoj koreografskog rada, kao i aktivnosti koje su neizostavne u ovom procesu: istraživanje, organizacija turneja, razmena i razvoj pedagogije i metodologije u igri. Centri su rezultat kulturne politike koja teži inovaciji na državnom, ali i lokalnom nivou.

Većina Nacionalnih Koreografskih Centara udružena je u asocijaciju osnovanu 1995. godine u Kanu. Cilj asocijacije je stalna razmena ideja, akcija i strateško planiranje razvoja igre.

Nacionalni Koreografski Centar Belfort osnovan je 1990. godine i dat na upravljanje gospođi Poziv za umetničko upravljanje centrom, gospođa je dobila po uspešnoj realizaciji dela za dvadeset igrača. Od tada ime njene kompanije
vezano je za Nacionalni Koreografski Centar Belfort je pod pokrovitljstvom države i lokalne samouprave. Centar je otvoren za rezident programe umetničkih trupa ali i za lokalnu zajednicu. U centru se odvija program
u okviru kog razidencionalni umetnici imaju prilike da se upoznaju i predstave lokalnoj zajednici, kao i program otvorenih radionica za neprofesionalne igrače