Таблама које у што већој мери подсећају на уобичајене табле за парковско дрвеће означено је невидљиво дрвеће са хуманим наменама: невидљива бреза за сањарење, невидљиви храст лужњак за дубоке мисли, невидљиви јасен за удварање. На овај начин је већ познато средство комуникације, поменута табла, стављена у нови контекст. Највећи шарм идеји даје управо трик, којим се постиже да концептуалним означавањем ничега, у суштини генеришемо измаштано дрвеће.

Јанко Павловић

Јанко Павловић (1974) живи и ради у Београду.

Уписао Филозофски факултет на катедри за филозофију (1993), и на катедри за психологију(1996). Почиње да ради као copywriter у Hominid студију и да се бавим концептима уопште од 2002. Од запаженијих ангажмана издвајају се учешће на изложби Нова српска етика, идентитет кампања за БЕЛЕФ 04 и БЕЛЕФ 06, постављање новог корпоративног имиџа за Сава Центар (2002.) и (КЦБ 2007). Од 2005. запослен као као copywriter у Synergy Leo Burnett.