Већ дужи низ година један од обавезних/ подразумевајућих сегмената визуелног програма Београдског летњег фестивала јесте представљање уметничких радова на билбордима. Медиј који је постао неизбежан елемент у креирању визуленог идентитета савременог града, па и нашег, препознат је у савременој уметничкој пракси као изазовна презентацијска форма која отвара нове комуникационе могућности уметничког дела пре свега у смислу проширења његове циљне или, боље речено, рецептивне групе, тј. новоствореног начина обраћања уметника не само арту посвећеној публици, него и обичном посматрачу, шетачу или возачу. Ипак, много изазовнији моменат изазовног за уметнике који се јавио у коришћењу једног таквог, специфичног средства масовне комуникације јесте питање онога шта ће чинити његов садржај, шта ће у мору медијских, рекламних слика и слогана издвојити ауторову идеју, став, поруку. Нимало лак задатак ако се пође од чињенице да је наше чуло вида увелико адаптирано на разна адвертајзинг визуелна и вербална решења, и да је ум, чак и најсофистициранијег посматрача, првенстевно истрениран у проницању копирајтерских заврзлама и откривања ко се или шта се рекламира, пропагира. У таквој ситуацији уметнику и његовом раду чини се као једини простор за видљивост, дејство, утицај остаје простор интервенције, онеобичавања, кртике, провокације, простор који покреће нека друга питања од оних простих "ко?" или "шта?", простор који иницира другачија дешифровања, размишљања, одлуке. Када говоримо о уметничким билбордима говоримо заправо о посебном односу који се успоставља са посматрачем, његовом пажњом, његовим жељама, потребама, страховима, говоримо о утиску који није брз и површан, већ који траје и чија снага лежи у сусрету са неочекиваним, које не нуди одложено плаћање на дванеаст месечних рата и не обећава беспрекорну кожу, које је ту да констатује, реагује на реалност или пак да на тренутак измести из исте. Својом природом медија уметнички билборд постаје део јавног дискурса и, нарочито у друштву које се трансформише, има потенцијал да буде битан елемент у грађењу свести заједнице о социјалним, животним, културним питањима, али и о важности визуелне културе. Таква уметничка интервенција такорећи постаје нужна у свакодневном оплемењивању, пресецању једноличности нашег градског, видног, менталног пејзажа колонизованог сликама корпорацијских осмеха, савршено грађених, епилираних тела, и "исфорсиране" среће.

***

Овогодишња селекција уметничких радова на билбордима обухвата визуелна остварења деветоро домаћих и страних аутора млађе и средње генерације. Реализована у различитим медијима (цртеж, стрип цртеж, фотографија, фото документ, дизајн), готово сва дела су први пут презентована у форми билборда. Пред нама су радови које карактерише, пре свега, јак визулени садржај, а самим тим лака и брза окупација посматрачеве позорности, што је резултат неистрошености таквог "садржаја" тј. његове издвојености у свакодневној експозицији најразличитијих слика, графичких и вербалних teaserа. Обједињен актуелним тематским концептом фестивала посвећеног и даље присутној дилеми овдашње првенствено млађе генерације: отићи или остати (наравно одлика и бољка свих транзиционих, трансформишућих друштава), преиспитивањима појединаца и група о потреби за променом, дислокацијом, вером да је негде другде боље, избор уметничких дела на билбордима у целини није руковођен жељом директног "говора" на тему, у смислу некаквог "локализовања" креативног промишљања о "овде и тамо". Селектовани радови су у првом реду репрезентација и визуелизација неких од аспеката размишљања, премишљања, преломних момента, емотивних стања индивидуе или колектива у ситуацијима било констатације постојећег, виђења жељеног, хтења (не)очекиваног и покрећу генарална питања о идентитету, посебности и универзалности, немогућности, неодлучности, условљености, навикама, политици и емоцијама, предрадсудама, одласку и повратку, расејању, песимизму и оптимизму, прошлости и будућности.

***

Посебну захвалност дугујемо: уметницима, Studiјu Wurm, Billboart Gallery Europe, Мири Кератовој, Уни Поповић, Александри Мирчић, Маји Ћирић, Марији Радош