Рад Ане Верхоијсен (Anne Verhoijsen), "Београдске тајне" бави се истраживањем и визуелном репрезентацијом тајни и тајних места Београда, по дојави или исповестима самих Београђана, а у селекцији и уметничкој обради ауторке. Зашто би неко желео да покаже тајно место или да се исповеди једној гостујућој уметници? У овдашњој конфузији по питањима која се тичу претежно нас самих, понекад је једина нада да постоји неко негде, неки велики друг(и)ар или велика другарица, који или која је надлежна да сазна наше муке и последично одреди наше место и значај у свету и њему иманентном систему вредности. Осим што на незгодан начин асоцира на колекције мистичних ритуалних предмета народа колонизованих земаља у музејима земаља колонизатора, ова тајна колекција нас представља и у позитивном светлу, као друштво спремно на извесну интроспекцију, уколико је иста изазвана интервенцијом споља. Остаје нам да се замислимо да ли су ово онда тајне само за спољашњи свет тј. намењене спољашњем свету или су то "козје уши" ђаволски добро познате земље – откривене и саопштене самој тој земљи. Нека остане тајна шта сам овим хтео да кажем.

www.verhoijsen.com

Ане Верхоијзен

Ане Верхоијзен (1951) је постала мастер лепих уметности на Институту Сандберг у Амстердаму 2002. године. Током студија на Институту развила је пројекат Splitzi, у коме је 160 мушкараца везло један стони чаршав. Њен атеље, где је у почетку сликала, а касније правила објекте и колаже, преместио се у спољни свет, као и њена истраживања. Ане непосредно укључује људе у своје пројекте, позивајући их да узму учешћа у перформансима, где лични и политички елементи имају важно место. Она се не бави само истраживањима, публика мора осетити изазов и стећи искуство – као током аукције у Кристију, на којој је продаван чаршав настао у Splitzij перформансу. Њени радови баве се страстима (De Hele Sjouwerman, Kaap Helder, July 2003), неизбежностима, клопкама ( Унутрашња потрага, 2003 ).