Аутор либрета: Душанка Стојановић
Композитор: Владимир Пејковић
Редитељ: Ђурђа Тешић

Визуелни идентитет и сценографија: Габријел Глид
Драматург: Милена Богавац
Костимограф: Јелисавета Татић- Чутурило
Аутор видео радова: Данило Поповић

Улоге:
Реп извођач: Никола Вујовић
Оперска певачица: Дубравка Арсић
Хор уметничке групе ЧИНЧ: Лука Станисављевић, Ђорђе Илић, Ирена Ванић,
Душка Рајковић, Срђан Станојевић

Мото представе: ПОБЕДИ ИЛИ УМРИ!

Реч аутора:

Нема разлога да верујемо да ЦиЦа и Баја постоје. Нема разлога да верујемо да би се бавили политиком. Да би можда успели да постану председник и прва дама Србије. Нема разлога да мислимо да је "Земља среће" ироничан назив наше реалности - превише је очигледно. Ипак, има разлога да овај текст -либрето данас слушамо. Могуће да су разлози за то што и даље сумњамо да заиста живимо у њој. Сценски концерт "Земља среће" или дуел дуета, хип хоперета, шненокла за двоје - како смо све током рада волели да га зовемо- може се пратити и доживети и као једна сасвим обична силиконска љубавна прича. Силиконска мелодрама. Изводимо је три вечери. Њена даља судбина је неизвесна. Баш као и наше земље.

Пројекат је замишљен као музичко-сценски догађај или сценски концерт за девет учесника. Два главна певача и хор од седам чланова. Текстуални предложак – либрето ближи је драмском тексту него класичном либрету за оперу. За тему има љубавну причу између момка криминогених склоности и савремене, лаке девојке. Текст у првом плану нуди духовиту, али оштру сатиру на данашње моделе успешног мушкараца и идеалне девојке. У другом плану текст је веома ангажован и даје критички приказ савременог српског друштва.

Криминалац и лака девојка упознају се једне вечери у ноћном животу Београда.
Између њих се истог тренутка роди космичка љубав. Имају невероватно блиске интересе. Почиње њихов вртоглави успех на путу ка остварењу заједничког сна - да постану председник и прва дама државе. Нико, осим једне случајне мале незгоде, не би их у томе могао спречити. Ову силиконску љубавну причу кроз сонгове коментарише хор. Хор се састоји од карактеристичних представника јавног и свакодневног живота у Србији.

Идеја је да се кроз један до сада неистражен жанр на домаћој позоришној сцени-жанр реп опере-и ангажован, савремени текст преиспитају вредности живота у Србији. Пројекат је инспирисан и главном темом целокупног програма овогодишњег БЕЛЕФ-а ТУ И ТАМО ЈЕ ОВДЕ. Отићи, остати, опстати, победити, успети у Србији, такмичити се, пристајати на апсурдну утакмицу политичког живота који је постао незаменљиви део живота свакога од нас у времену ниских критеријума, лошег укуса, погрешног система вредности, страх да из те утакмице не испаднемо и да не завршимо на ђубришту, борба са локализмима и глобализмима у нама самима, све ово осетићемо у дуелу дуета реп извођача и оперске певачице - главних протагониста репопере ЗЕМЉА СРЕЋЕ.

Ђурђа Тешић

Рођена: 4. маја 1977. у Београду. 2002. дипломирала на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Режирала представе: "Црта" Дамира Вијука (Битеф театар, 2000), "Казанова" Дејвида Грег-а (Српско народно позориште у Новом Саду, 2002), "Црно Млеко" Василија Сигарева (Народно позориште у Београду, 2003), "Everyman /Свако" Горана Стефановског (Атеље 212, 2004), " Разнесени", Саре Кејн (Београдско драмско позориште, 2005.), "Момо", Михаела Ендеа (Мало позориште Душко Радовић, 2005.), "Дом Бернарде Албе", Федерика Гарсије Лорке (Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, 2005.), "Чекајући Годоа", С. Бекета (Атеље 212, 2006), "Госпођица Јулија" А.Стриндберга (Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, 2006)

Габријел Глид

Рођен у Београду 1966. године. Факултет ликовних уметности - вајарски одсек, завршио 1992. године и на истом магистрирао 1994. године. 2002. предавао на Norboten Art School, Lulea, Лулеа, Шведска, као гостујући професор, 2004-2005 радио као професор - одсек скулптура, на Lasalle–Sia College of the Arts, Сингапур. Добитник неколико награда. Живи и ради у Београду.

Самосталне изложбе:
1991- Галерија ФЛУ, Београд, Галерија младих, Сарајево, 1993 - Галерија КНУ - Коларац, Београд, 1994 - Галерија Олга Петров, Панчево, 1995 - Галерија Лада, Београд, 1996 - Салон музеја савремене уметности, Београд, 2000 - Галерија Звоно, Београд, 2001- Галерија савремене уметности, Ниш, 2003 - Галерија савремене уметности, Панчево, 2005 - Front. Room. Gallery, Сингапур, 2007 - Галерија Златно око, Нови Сад, 2007 - Галерија Ремонт

Групне изложбе (Избор од око 80 групних изложби):
1994 - Друго Цетињско Бијенале, Цетиње, 1995 - Тријенале скулптуре, Панчево, 1996 - Тријенале скулптуре, Панчево, 1997 - Visible-Invisible, Contemporary Yugoslav Art, Helexpo Солун, 2000 - Welcome understanding, Yugoslav Contemporary Art, Братислава, 2001 - Serbian Contemporary Art, SAlON D’AUTOMNE, Grand Palais, Париз, 2002 - Октобарски Салон, Београд, 2003 - ArtLink, IYA 2003, Тел Авив, Амстердам, Москва, , Lulea sommar Biennal, Lulea, Шведска

Данило Поповић

Рођен у Београду 1971. године.
Од 1992. године ради као ТВ новинар, паралелно се бави кратким и експерименталним видео формама. Аутор је музике за неколико позоришних представа ("Црта" Битеф Театар; "Казанова" СНП, Нови Сад; "Госпођица Јулија" Народно позориште Бања Лука) и документарних филмова ("Мементо","Изгубљени филм").

Владимир Пејаковић

Владимир Пејковић (1976, Београд) - апсолвирао на одсеку за композицију Факултета музичке уметности у Београду у класи проф. Зорана Ерића. Поред композиторског рада, бави се и дизајном тона и продукцијом, а наступа и као извођач - бас гитариста и пијаниста, пре свега са својим триом Равно Небо (Flat Sky) sа којим је наступао на значајнијим фестивалима савремене музике у земљи. Тренутно, главна делатност је компоновање музика за позоришне представе. Учествовао је и у "Indifference" пројекту, као композитор и дизајнер тона, са "LaMamma" трупом у Сполету 2000. године. Аутор је музике за први српски играни филм "Карађорђе", за који је наградјен на Петом бијеналу сценског дизајна, а такодје је и добитник Стеријине награде 2005. године.

Дуда Стојановић

Дуда Стојановић рођена у Београду 1965. Одсек Глума на ФДУ завршила 1988 године. Од краја осамдесетих па до данас остварила је мноштво улога у пројектима
класичног и савременог репертоара у позоришту, на филму и ТВ серијама.
Ово је други либрето ове ауторке, који се премијерно изводи на БЕЛЕФ-у 07.