Редитељ: Ана Томовић
Драматург: Mилена Деполо
Костимограф: Момирка Баиловић
Избор и аранжман музике: Бранко Марковић
Видео рад: Катарина Ћириловић-Поповић
Организатор: Миленко Адамов

Играју:
Хамлет: Милош Ђорђевић
Дух Хамлетовог оца, Полоније: Феђа Стојановић
Гертруда: Марија Опсеница
Офелија: Дубравка Ковјанић
Клаудије: Дамјан Кецојевић

Музичари:
Контрабас: Бранко Марковић
Клавир: Вељко Вујчић
Труба: Новак Мијовић
Тенор саксофон: Игор Марковић
Бубњеви: Милош Милосављевић
DЈ: МКДСЛ

Тртмртживотилисмрт је представа у којој је Хамлетова морална дилема претворена у основну егзистенцијалну дилему човека средњих година у препознатљивој породичној ситуацији у Србији. Ова хорор прича из црне хронике испричана је у форми слепстик комедије у којој је све могуће.

Српског краљевића у најбољим поодмаклим годинама, вечитог студента на буџету породице, заокупља компликована егзистенцијална дилема – остати или отићи, отићи или се убити, убити или побити, или можда оба. Растрзан између богатих туристичких понуда и решавања компликованих породичних односа, он у скученом стану, поред "духа" свог оца који немо буљи у телевизор, покушава да смисли шта ће са својим животом.

Мото нашег краљевића је парафраза наслова албума чувене београдске групе Darkwood Dub: "Живот почиње у четрдесетој".

Реч аутора :

"Слепстик комедија као позоришни жанр ме већ дуже време окупира јер ми се чини да нуди велику слободу у сценском изразу захваљујући томе што се не базира на речима, како смо навикли, већ на говору тела, комуникацији са публиком и специфичној музици, као неопходном елементу који обликује сценску радњу. Такође, она не барата само логиком и оним што је вероватно и могуће, већ носи и дозу ирационалности и осећања "да је све могуће". Размишљајући даље о садржају дошла сам на идеју да се позабавим деконструкцијом једног мита, а то је Хамлет, и да видим како тај мит изгледа када се смести у оквире слепстик комедије са проблемом који проистиче из наше реалности, проблемом осамостаљења и одвајања од основне породичне заједнице, који је код нас некако по природи ствари закаснео и отежан."

Ана Томовић

Рођена 1979. у Београду. Завршила Филолошку гимназију. Дипломирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Егона Савина и асистента Душана Петровића.

Режирала представе: Creeps (Наказе) Лука Хибнера у Београдском драмском позоришту (2004), Златна удица (омнибус пројекат Београдске приче 4) Љубинке Стојановић у Студентском културном центру (2004), Патка Стеле Фихили у Краљевачком позоришту (2005), halFlajf Филипа Вујошевића у Атељеу 212 (2005), Повратак Казанове Артура Шницлера (драматизација новеле) у Српском народном позоришту (2007), Моногамија Стеле Фихили у Народном позоришту Сомбор (2007). Учествовала је на Јоакимфесту и Десетом Југословенском фестивалу у Ужицу 2005. с представом Патка; на Стеријином позорју 2006. с представом halFlajf. Добитница је награде за најбољу режију на Јоакимфесту 2005. за представу Патка.

Од 1998. до 2005. године члан редакције и уредница билтена БИТЕФ-а. Добитница је стипендије Гете Института за студијски боравак на Интернационалном форму младих позоришних ствараоца у Берлину у мају 2006, у оквиру позоришног фестивала Theatertreffen. Бави се позоришном педагогијом.