| Премијера: 10. август Реприза: 11. 12. август Уметнички павиљон "Цвијетa Зузорић", 21.00 |
| Владимир Велмар Јанковић: "Поглед са Калемегдана" |
Ауторски тим Улоге: Техничка реализација Захваљујемо се Гордани и Светлани Велмар-Јанковић на доброти давања права за извођење дела "Поглед с Калемегдана", њиховог поштованог оца, господина Владимира Велмар-Јанковића Копродукција: Ова представа је део прославе 50 година Универзитета уметности у Београду. Пројекат је помогло Министарство културе Републике Србије |
| Реч аутора: |
Сценско извођење представљало би премијерно приказивање овог дела и то на датум његовог рођења. "Поглед с Калемегдана" као сценски пројекат замишљен је као постдрамски есеј са израженим политичким питањем о прошлости, стварности и будућности Србије и Београда. Сценарио комада представља драматизација и адаптација истоименог дела Владимира Велмар-Јанковића, прожета појединим деловима из Дворниковићеве "Карактерологије Југословена", као и цитатима из есеја Б. Брехта о позоришту и стварности, о глумцу, интелектуалцу и његовом утицају на стварност. Овај позоришни есеј представља облик постдрамског позоришта, које би се музичким језиком могло означити и као рондо за два глумца, плесача и глас. Пројекат се обраћа српској, београдској јавности, пре свега младом човеку који има кроз пројекат могућност да сагледа прошлост, садашњост и да према будућности успостави свој став о позицији и делању човека београдског са собом и са светом у себи и у свету. Просторно решење пројекта су кола, камион, попут кола историје и рата Мајке храбрости који је и бина и историја која се креће или шлајфује у месту, у зависности од возача. И после завршетка играња пројекат може да путује и да на свом камиону сцени анимира и приградске општине Београда, друге градове Србије да буде мобилан и да то кретање кроз различите средине касније буде неки други поглед са Калемегдана. Ауторска права за извођење представе су у потпуности добијена од кћерке Велмара Јанковића, Светлане. |
| "ОРАТОРИЈУМ У НАМА" – БЕЛЕФ 2007. |
 Студију Поглед с Калемгдана је Владимир Велмар-Јанковић (1895-1976), правник по образовању, књижевник по унутарњем позвању, психолог у емиграцији, написао 1936, а објавио 1938. године, у Београду. У то време су идеје комунизма у великом успону, па је ова студија о "београдском човеку", за коју се заиста не може рећи да те идеје заступа, била жестоко нападана као назадна и десничарска. Њен аутор је, крајем шездесетих, тада у емиграцији, у Шпанији, објашњавао својој кћерки да себе никада није сматрао десничарем и да је у овој књизи само настојао да одреди могућу улогу и Београда, и "београдског човека" у светској катаклизми што се већ не само слутила него и приближавала. При том је Велмар-Јанковић, као син вараждинског проте који је детињство провео у Славонији, дечачке године као питомац Завода "Текелијанум" у Будимпешти, а студентске у Загребу, морао и те како добро да упозна и искуси шта је значило бити Србин православне вере и у Хрватској, и у Угарској, и у Аустроугарској не само у XX, него и у свим вековима што су му претходили, а дошли после Боја на Косову. Зато је Београд, за аутора ове студије, био и остао и митска Капија Балкана, али и раскрсница на којој се судбински сучељавају Исток и Запад, Византија и Рим, православље и католичанство, а "београдски човек" онај изданак са Балкана који ће умети да опстане у будућем времену само ако буде умео да остане веран вредностима свог духовног бића које ваља да спозна.
Светлана Велмар-Јанковић |
Када се говори о Владимиру Велмар-Јанковићу, онда се говори о драмском писцу, приповедачу, есејисти, критичару, психологу и преводиоцу, једној изузетној личности која је, као и многи интелектуалци Србије, напустила Србију и свој земаљски живот завршила у Шпанији.
Од првог издања студије, оног из 1938, остало је много примерака, јер тада није била читана, али је више од 1000 изгорело у стану Велмара-Јанковића, запаљеном немачким бомбама 6. априла 1941. године. Друго издање, објављено 1991, одмах је плануло, али на други начин: та непозната студија заборављеног аутора заузела је прво место на листи најчитанијих књига у октобру те године. Исто се догодило и са трећим, па и са четвртим издањем које су штампале Издавачка кућа Дерета и Библиотека града Београда. Да је још у животу, Владимир Велмар-Јанковић би се сигурно захвалио и издавачима, и читаоцима, и посетиоцима овогодишњег БЕЛЕФ-a, а посебно свима који су омогућили да ова студија, у виду "ОРАТОРИЈУМА У НАМА", буде изведена овог лета, на Калемегдану. У његово име - хвала.Cyber Art 2001
© 1997-2007
:::БЕЛЕФ 07:::Позориште:::Музика:::Визуелна уметност :::
:::Нове иницијативе :::Едукација:::
:::БЕЛЕФ - Календар:::БЕЛЕФ - Инфо :::БЕЛЕФ - Прес :::
:::Пријатељи Фестивала:::Контакт:::Архива:::БЕЛЕФ Центар :::
©БЕЛЕФ 07