"Ту и тамо је овде", овогодишњи слоган БЕЛЕФ-а сажима у себи дилему многих генерација транзиционе нам домовине које су увек и изнова пред избором – отићи или остати. Колико у ствари "ту и тамо" одговара њиховим амбицијама, сновима, жељама и илузијама и колико им је заиста познато ово "овде"? Размишљајући о концепту позоришне селекције управо ме је жеља за дефинисањем овога "овде", ове средине у овом тренутку, водила ка избору аутора и уметника, као и самих пројеката. Мада тако не изгледа на први поглед, управо дефиниција тог "овде" највише измиче прецизном оцртавању и највише робује општим местима. Деценијама смо навикавани да мислимо о себи самима и овој средини кроз склоп позајмљених теза и научених премиса, остајући слепи за стваран живот који је у међувремену освојио нове просторе, прожео се новом снагом и сада куља неочекиваном и силовитом енергијом. Управо ту нову, подземну и нама непознату енергију долазећих генерација желео сам да ставим у први план овогодишње позоришне селекције БЕЛЕФ-а. Енергију насталу негде у подрумима блокова, гаражама али и у алтернативним галеријама и неформалним позоришним трупама, где млади људи стварају свој сопствени, оригинални израз, настао у промишљању "овог" тренутка и "овог" начина живота. Зато и толико мешања форми и жанрова, зато и неочекивани спојеви елитних уметности и уличних вештина, класика са aндергроундом, хип хопа са опером. Зато и тако јасна и сигурна окренутост експерименту, истраживању нових простора и нових форми. Све представе настале су специјално за ову прилику у покушају да се на најразличитије начине промисли или илуструје дилема сажета у слогану БЕЛЕФ-а.

Београд, јул 2007.