Танго без граница у Београду: погледа на стару школу ансамбла "Quintecho ",
до Галиановог радикалног напада на традицију.

Камерни састав Quintecho основан је у Београду 2004. године. Чине га млади професионални музичари, окупљени око специфичне фузије класике и музике настале на етно елементима. Quintecho је започео рад истраживањем танга, као једног од најбољих примера синтезе фолклорног и класичног, а постао је препознатљив као јединствен музички феномен, успевајући да анимира публику различитих културних сензибилитета, од посетилаца концерата строго класичног репертоара, до поклоника најсавременијих поп-културних трендова. Овако разнородна публика само је манифестација успешне реализације амбициозног концепта синтезе на први поглед изразито удаљених музичких праваца.

Quintecho чине шест извођача: Соња Калајић – виолина, Јасмина Живић – флаута, Јелена Банковић – клавир, Исидора Мирковић – виолончело, Милош Лончар – хармоника и Петар Радмиловић – бубњеви. (променом поставке од маја 2007. године, на место гитаре дошла је хармоника)

На овогодишњем БЕЛЕФ-у репертоар ће чинити композиције следећих аутора (Roberto Firpo, Anselmo Aieta, Mariano Mores, Соња Калајић. Anibal Troilo, Jose Lusi Padula, Enrique Saborido, Astor Piazzolla).

Richard Galliano је изменио историју хармонике као популарног инструмента. Данас можемо говорити о хармоници пре и после Галиана. У својој четрдесетогодишњој каријери, маестро Ришар Галиано је успео да кроз своје инсистирање на мелодији, ритму и хармонији, редефинише овај инструмент у потпуно новом контексту у коме је до њега био практично игнорисан – од џез фестивала (Марсијас, Беч, Монтрeал, Монтреj) до класичних концертних хала (Академија Санта-Чечилија у Риму, Позориште Шанзелизе у Паризу, миланска Скала, итд).   После класичног музичког образовања у младости, његов успон на сцени почиње одласком у Париз 1973. и сарадњом са ведетама француске шансоне као што су Серж Региани, Шарл Азнавур и Жилијет Греко. 1983. Astor Piazzolla позива Галиана да буде солиста на бандонеону за његову оригиналну музику писану за потребе комада "Сан летње ноћи" Виљема Шекспира у Комеди Франсе. Тако почиње једно велико музичко и животно пријатељство које је окончано тек Пијацолином смрћу 1992. године.

Између 1980. и 2003. Ришар Галиано дели сценску визију са именима као што су (између осталих) Chet Baker, Ron Carter, Joe Zawinul, Al Foster. Didier Lockwood, Enrico Rava, Toots Thielemans, Bobby Mc Ferrin, Jan Garbarek, Paquito Di Rivera, Michel Petrucciani, Gilberto Gil, Manu Katche, Jan Lundgren, као и многим другим легендама савременог џеза.   Иако је његов музички израз јединствена мешавина Медитерана, шансоне, џеза и класике, ипак је његова интерпретација дела Астора Пијацоле, овековечена на албуму "Piazzolla Forever" и наступима истоименог септета несумњиви генератор Галианове глобалне популарности. Tangaria Quintet. са киме маестро Галиано наступа на БЕЛЕФ-у, представља скуп врхунских француских, венецуеланских и америчких музичара са којима је Richard Galliano у Сао Паолу снимио свој актуелни албум "Luz Negra" (Milan Records, 2007). У питању су виолиниста Alexis Cardenas и перкусиониста Rafael Mejias (обојица из Венецуеле). француски басиста Philippe Aerts. бразилски мандолиниста Hamilton de Holanda. и легендарни амерички бубњар Clarence Penn.  

Нека вас ништа не спречи да заиграте на платоу код Победника, ако вас емоције понесу!