Једна другачија туристичка вожња. На баржи која плови ушћем Саве и Дунава, млади пијанисти са дугом Белефовском традицијом Павловић и Лончар изводе минималистички/ crossover класик холандског композитора Симеона Тен Холта "Canto Ostinato", уз гостовање Лазара Чоловића на маримби.

Симеон тен Холт, великан холандске савремене музике 20. века рођен је 1923. године у Бергену. Студирао је клавир и теорију, али је рано дошао у сукоб са академским стегама што је резултирало проучавањем односа тоналног и атоналног у специфичном изразу који је назвао "дијагоналним" који ће обележити прве радове који су га прославили (Diagonaalsuite (1957), Diagonaalsonate (1959) и Diagonaalmuziek (1956-1958).

После излета у серијализам, електронику и разне облике социјалног ангажмана, Тен Холт се почетком седамдесетих враћа свом примарном изразу – клавиру, развијајући снажан физички однос према његовом звуку: "Моје руке разумеју оно што моје мисли не могу. Верујем мојим рукама, зато што ме оне држе у мраку у коме реалност искушујем као небулу, као чулну сензацију". Круна ове фазе је "Canto Ostinato" које је обликовано као отворено дело између 1976. и 1979, креирано као комад за недефинисан број музичара, неодређену дужину и слободан број понављања секција из којих је састављено. Слобода дата музичарима представља несумњиво велику одговорност према коначном резултату, али и извор специфичне енергије коју јавна извођења овог дела поседују. Дело "Canto Ostinato" врхунац је Тен Холтовог израза који се гранични са репетитивном музиком, у коме тоналност и понављање евоцирају нову естетику: "тоналност после смрти тоналности".

"Моје композиције узимају облике без неког предодређеног плана, и као такве представљају рефлексију трагања за непознатим циљем. Пуно времена, стрпљења и дисциплине потребно је да се произведе одређени продуктивни код који ће одредити облик, структуру, трајање, оркестрацију. Овај процес захтева мукотрпан рад зато што је перцепција поменутог кода стално ометана од стране људске несавршености и воље појединца, бивајући потпуно зависна од тренутака чистоће и виталности. А онда, дело бива испрано и полирано морем, а кристализовано временом." Симеон Тен Холт (1995).