Душан Макавејев

Душан Макавејев један је од оснивача ФЕСТА као и легендарног Кино Клуба "Београд". "У недостатку траке за снимање откривали смо бизарну поетику Београда, пењући се по крововима, шврљајући скривеним деловима Калемегдана и завршавајући дане на жељезничкој станици". Ова истраживања оплемењена теоријама његовог првог суседа из улице Краља Милутина, Леонида Шејке, творца "Медијале", о важности уоквиреног погледа (претварање ђубрета у злато) чинила су темеље будућег "Црног таласа".

Филм "Човек није тица", снимио је у Борском руднику, "Љубавни случај или Трагедија службенице ПТТ" снимљен је у  "кругу двојке " а " Невиност без заштите " настао је као подвиг филмске и културно-политичке археологије.

За "Невиност без заштите" добио је Златног Хуга у Чикагу, Сребрног медведа у Берлину, Сребрну Арену у Пули и Златну Главу Паленке у Акапулку, Мексико, 1968 године, као и Октобарску награду града Београда. Тај филм Макавејев је назвао "отварањем врата у нашу непостојећу историју".

Када је – као потезом мађионичара – нестао и сам 20 Октобар – ДМ је зажелео да начини филм о непостојећој садашњости свога родног града. Та му се жеља јос није испунила.

Филм "WR: Мистерије организма" (1971) Макавејеву је омогућио присилни рад у иностранству. Снимио је "Sweet Movie", "Монтенегро", "Coca-Cola Kid", "Манифесто" ("За једну ноћ љубави").

"Горила се купа у подне", сниман је измедју Берлина и Београда .

У међувремену Макавејев је учествовао у оснивању Европске Филмске Академије, предавао је на универзитетима Колумбија, McGill, у Монтреалу, Duke, Austin, San Francisco State, UCLA, Berkeley, Harvard.

Носилац је две награде " Мића Поповић" ,

За педагошки рад добио је "Hoops Award for Student/Teacher Excellency", Harvard University, 1997, Guggenheim Fellow,1998.

П.С. Лавовски део посла у свему поменутом обављала је Бојана Маријан-Макавејев (мајстор инсталација) у бројним функцијама, што се, по обичају, све приписује мушкој глави.