 Reč autora
Problem slobode jedan je od večnih egzistencijalnih problema čoveka u svim epohama. Definicija njegove slobode da dela po svom nahođenju, da postupa onako kako misli da je ispravno, upravo je definicija smisla čovekovog postojanja. Ovo je neophodno napomenuti da bi se odagnale sumnje o svrhovitosti postavljanja ovog komada danas na scenu. Bilo da pojedinac aktuelizuje svoju egzistenciju unutar atavističkih društvenih sistema političke diktature, ili prostorno i vremenski njegov život pripada "visokorazvijenim demokratijama" globalizovanog sveta gde je ljudsko biće, istina visoko plaćena, ali ipak samo radna snaga u razvijenom kapitalizmu - problem čovekove sposobnosti da istinski utiče na stvarnost oko sebe, na sistemske probleme i nepravde političkog uređenja i dalje je pod velikim znakom pitanja.
Stevan Bodroža
Eshil iz Eleusine za antičko čovečanstvo (stare Grke) predstavljao je uzor, učitelja i apsolutnog šampiona na Dionisijskim takmičenjima tragediografa. Za današnje čovečanstvo simbol slobode, kritičkog mišljenja i samih temelja zapadne demokratije. O dva Eshila mi ovde govorimo i oba je pokušala da spoji predstava Stevana Bodrože. Antički tekst do poslednje reči ostao je neizmenjen, a srpski jezik na koji je preveden savremen je, te su i teatarske preokupacije koje su iz toga proistekle današnje, ove naše na početku 21. veka. Dakle: sloboda govora i misli koju polovina ljudskog roda ne priznaje; pravo na političko udruživanje i izdvojeno mišljenje koje ne poznaju današnja autoritarna (klerikalna ili kastinska) vanevropska društva; najzad institut vođe s kojim Evropa ima najstrašnija iskustva u 20. veku. Sve te dileme pokreće Eshilova drama, tako nepromenjena i stara preko 25 vekova. Eshil je mrtav, živeo Eshil.
Aleksandar Gatalica
|
