 Reč autora
Kada dva brata krenu oružjem jedan na drugoga, a onda ni u smrti ne mogu jednako da se sahrane, u svojoj zemlji odmah prepoznajemo vlastitu priču - to je naša tragedija.
Pre više od deset godina u predstavi Sedmorica protiv Tebe, prvi put sam počeo da istražujem taj strašni kontinuitet prokletstva koji je bačen na Edipov, odnosno Lajev, rod i da ga prepoznajem kao naš, vlastiti . Antigona je bila na neki način nastavak tog istraživanja, jedan od onih junaka koji su mi održavali veru u nekakav viši smisao i poredak stvari, bez koga bi sve bilo potpuno besmisleno.
Moja domovina - sedam snova je treći, poslednji deo tog intimnog ciklusa. Sedam priča, snova, nešto su kao sublimacija jednog istog ludila, u kojem i nema više sasvim jasne razlike između onoga što je stvarno i onoga što je nestvarno, niti između onoga što je istinito, lažno... što je bilo ili će tek biti, jedno užasno osećanje nestalnosti svih stvari, u kojem je jedino izvesno da uvek, iznova, zbog vlasti brat ubija brata .
Nikita Milivojević
|
