Pozorišni program BELEF 06 ima za temu polis i megalopolis.
 Dok je polis bio društvena zajednica, u doba antičke Grčke, svaki teatar je bio politički. Što će reći, bavio se problemima koji se tiču svih koji u polisu žive. Zvučaće čudno sa stanovišta savremenog, ciničnog i apolitičnog stanovnika grada, ali se građanina polisa istovremeno ticalo ono što se ticalo samog polisa.
Veliki segment ovogodišnjeg pozorišnog programa BELEF-a upravo je posvećen jednoj vrsti društvene arheologije, snoviđenju o vremenu kada je pozorište bilo organski deo života jedne zajednice. Tri reditelja će ovog leta u Beogradu raditi svaki na svom arheološkom nalazištu, otkrivajući sloj po sloj stvarnosti. Ivana Vujić sa Brehtovom "Antigonom", Nikita Milivojević sa Tebanskim ciklusom antičkih tragedija i Stevan Bodroža sa Eshilovim "Prometejem u okovima" tražiće svoj polis.
Sa druge strane, savremeni stanovnik metropole je pojedinac, bez osećanja da pripada nečemu i da utiče na bilo šta. Metropolis je datost u kojoj on živi, konstanta kojoj on može samo da se manje ili više prilagodi, i koja ga toliko egzistencijalno iscrpljuje, da nema snage ni da ga napusti, kada već ne može da ga menja. Tom pojedincu koji traži sopstvenu sreću i slobodu u metropolisu posvećen je drugi segment pozorišnog programa BELEF-a. U njegovoj osnovi su tri savremena dramska teksta: "Ružni", Aleksandre Glovacki, "Disco pigs" Ende Volš i "Muke sa slobodom" grupe autora. Reditelji ovih predstava su: Predrag Štrbac, Kokan Mladenović i Vida Ognjenović.
Ova dihotomija savremenog i antičkog, individualnog i kolektivnog, skepse i snova, kroz šest predstava i brojne prateće programe jeste suma, ili makar korak koji može da nagovesti sumu onoga što je intimno i kolektivno osećanje Beograda. Sa tim u vezi, sa posebnim ponosom ističemo da su ovi projekti okupili veliki broj izuzetnih domaćih dramskih umetnika. Namerno smo ove godine ostavili po strani pozorišne predstave iz inostranstva, želeći da pružimo priliku da o ovim temama, o nama samima, mi sami progovorimo.
Ako to i ne bude slučaj, barem smo razgovarali, a tu smo osobinu ljudskosti, čini mi se, toliko zanemarili, da bismo možda mogli da se ponovo učimo razgovaranju.
Selektor pozorišnog programa Žanko Tomić |
