OVO BI MOGAO BITI VAŠ SREĆAN DAN

MILETA PRODANOVIĆ

Dramatizacija: Maša Jeremić
Režija: Stevan Bodroža
Scenski pokret: Čarni Djerić (Isidora Stanišić)
Scenograf: Zoran Ristić
Kostimograf: Dragica Pavlović
Kompozitor: Vedran Vučić
Produkcija: BELEF i BDP

Igraju:
On: Pavle Pekić
Njegova žena: Vanja Milačić
Milica, pas: Vanja Ejdus

Mileta Prodanović, pisac i slikar, rođen je 1959. godine u Beogradu. Objavio je knjige proze Večera kod Svetog Aplonije (1983), Novi Klinci (1989), Putopisi po slikama i etiketama (1993), Pas prebijene kičme (1993, 2001), Nebeska opera (1995), Pleši, čudovište, na moju nežnu muziku (1996, 2000), Crvena marama, sva od svile (1999) i Ovo bi mogao biti vaš srećan dan (2000, 2001), zbirku poezije Mijazma (1994) i knjigu putopisa Oko na putu (2000). Izlagao je na više samostalnih i grupnih likovnih izložbi. Živi i radi u Beogradu. Autor je Vremena knjige od 1995. godine, a Stubova kulture od septembra 1996. godine.

Stevan Bodroža je rođen 1978. u Beogradu, završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Katedra za pozorišnu i radio režiju. Režije: Majka i dete Juna Fosea, Beogradsko dramsko pozorište, Gorke suze Petre fon Kant, Rainer Verner Fasbindera, Nova scena BDP, Vatreno lice Mariusa von Mayenburga, Beton-hala teatar, BELEF, Obala, đubrište Hainera Milera, Beton-hala teatar, BELEF, Medeja Hainera Milera, Garaža Narodnog pozorišta, BELEF, Generative space, Centar za kulturnu dekontaminaciju, BITEF (program Alter image, grupna režija)

Dramaturska beleška

Mileta Prodanović u svom romanu Ovo bi mogao biti vaš srećan dan fokusira apsurde bivstvovanja beogradske porodice mlađe generacije (On, Njegova žena i Milica, njihov pas) u vreme bombardovanja SRJ, s proleća 1999. Dnevni, uobičajeni apsurd opstanka na Balkanu u to vreme, on pojačava činjenicom da na lutriji SAD tzv. Zeleni karton izvlači pas, koji od tog trenutka prestaje da bude kućni ljubimac i progovara.

Ekipa predstave pokušava da fokus pisca, obojen parafrazama lokalnih, ali i fraza "vrlog novog sveta", propusti kroz kaleidoskop sopstvenog, intimnog užasa i mučnine, ali i univerzalnih asocijacija, koji nesreći male nacije daju dimenziju globalnog horora, dramaturgije šizofrenih poremećaja. Svet u kome živimo je dvostruka ludnica, vladaju mali diktatori, veliki "borci za demokratiju", zle žene, i dok sve preplavljuje "volja za moć" poslušni pas postaje čovek, a čovek postaje pobesneli pas.

Maša Jeremić

Ovo bi mogao da bude vaš srećan dan je komad inspirisan bombardovanjem već ne postojeće YU tokom proleća 1999. poslednjem u nizu ratova koji su se desili na ovim prostorima tokom '90. Međutim, ovo bombardovanje samo je ishodišna tačka ovog dela, istorijski trenutak od kog se polazi na neobično putovanje u košmar moderne civilizacije, sastavljen od isečaka muzičkih spotova dokumentarističkih prikaza destrukcije koju po planeti seju moderni bogovi rata i teskobnih unutrašnjih stanja savremenog čoveka lišenog mogućnosti da istinski utiče na stvarnost.

Taj košmar sanjaju jedne noći tokom bombardovanja On, Njegova žena i njihov pas Milica. Troje sasvim običnih stanovnika Beograda. Gospodin i gospođa Svako i Niko. Vrata nadnaravnog i fantastičnog, a zapravo metaforičnog otvaraju se nakon čudesnog incidenta, kada usled šoka od pada bombe pas iznenada progovara i kada započne proces njegovog postepenog očovečenja. Situaciju i dodatno komplikuje i pojačava fatazmogoričnu crtu zapleta činjenica da pas, osim što progovara, dobija i Zelenu kartu, jer su ga njegove gazde iz čiste obesti prijavile na lutriju za dobijanje američkog državljanstva. Tako se pas ne transformiše u bilo kakvog čoveka, već u Amerikanca, ovom komadu prikazanog kao Pojam Nad čoveka, kao viši oblik egzistencije i stanja svesti. Paralelno, On i Njegova žena prolaze kroz nizove poniženja i narušavanja ljudskih prava pa se postepeno pretvaraju u ono što bi se moglo nazvati ilustracijom narodne izreke Živi Kao Pas. Kao u nemačkom moralitetu Jederman (svako), ovi uopšteni likovi prolaze kroz različite Svetove, naizgled nerealne i onirične, a u stvari potpuno konkretne, koji nas okružuju.

Predstava Ovo bi mogao biti vaš srećan dan je pokušaj da se za ovu dramsku strukturu, kao i neobičan tretman tema iz globalne politike i moderne svetske situacije, pronađe prava svetska forma začeta u univerzumu modernog kabarea, a propuštena kroz prizmu fantastike i oštre socijalne satire.

Stevan Bodroža