DANCA OCULTAS

Artur kaže:"Mi stvaramo novu muziku na starom instrumentu. Dijatonska harmonika ima neka ograničenja ali mi se ne povodimo za njima već pokušavamo da iskoristimo mogućnosti koje ona pruža. Sa druge strane, svi instrumenti iz porodice harmonika se dovode u vezu sa virtuoznim solo izvođenjima; mi se radije opredeljujemo za izražajnu stranu instrumenta i tako komuniciramo kroz kolektivnu emociju. U kvartetu harmonika, svaki od četiri muzičara ima svoj individualni deo."

"Mi sada imamo specifičniju muzičku ulogu za svakog od članova onoliko koliko to instrument dozvoljava. U početku, kada je ansambl nastajao, mi smo imali rotirajuće uloge. Filipe Rikardo svira uglavnom bas, Filipe Kal tenor, Francisko Migel alt a ja sviram sopran – melodijski deo". U početku ansambl je mnogo svirao tradicionalnu muziku. Na njihovom prvom albumu (Dancas Ocultas, 96) nalazi se tradicionalna muzika i melodije koje je komponovao Bitokas (njihov snimatelj/tehničar zvuka) i Artur; na njihovom drugom CD (Ar, ’98) nalazi se materijal koji su komponovali svi članovi ansambla. Oni su svi prvo svirali u folklornim muzičkim grupama a kasnije su svi dobili klasično muzičko obrayovanje (saksofon, violoncelo i komponovanje). Artur je počeo da svira dijatonsku harmoniku sledeći porodičnu tradiciju.

Ansambl Dancas Ocultas je osnovan 1989 u vreme kada su davali kolektivne časove sviranja i dok su svirali transkripcije klasičnih melodija – uvertiru za operu Aida (Verdi), Ariju iz G dur za gudače od Baha i druge popularne melodije drugih naroda – italijanske, brazilske ... Kada sam otišao da studiram klasičnu kompoziciju, moj profesor na univerzitetu savetovao mi je da komponujem za kvartet dijatonskih harmonika. Tako sam počeo da komponujem za ansambl tako što sam se trudio da izadjem iz folklorne tradicije i da pronađem prirodni zvuk instrumenta. Godine 1993, Gabrijel Gomes koji svira harmoniku u ansamblu Madredeus čuo je kako sviramo i izrazio želju da bude producent našeg prvog albuma, što je i uradio. Mi smo ga snimili 1994. a album je izašao 1996. godine u izdanju EMI Portugalija.

Većina naše publike su mladi ljudi izmedju 20 i 40 godina starosti koji posećuju razlicite kulturne manifestacije i koji su radoznali da vide nove stvari. Članovi ansambla učestvuju i u drugim projektima, pored rada u ovom ansamblu. Artur: Fracisko Migel sarađuje sa folklornim grupama, Filipe Kal i Filipe Rikardo su članovi ansambla Tunas (univerzitetski ansambli) a ja takođe sviram u drugom muzičkom projektu koji se zove "4Portango", specijalizovanom za izvođenje Pijazolinih tanga sa izvesnim portugalskim primesama. Nas često zovu da sviramo koncerte i da snimamo naša izvođenja. Ja se takođe bavim komponovanjem muzike za pozorište, za igre i filmove i pedagoškim radom koji obuhvata podučavanje instrumenta i komponovanje. Tradicionalna portugalska muzika je živa zahvaljujuci generaciji muzičara koja dolazi iz muzike političkog pokreta 70-tih, bliske tradicionalnim korenima. Ovi muzičari su izvodili razne muzičke stilove (izmedju ostalih džez, pop, rok), zatim su se udružili u grupe i do početka 90-tih ponovo otkrili portugalsku tradicionalnu muziku kao odgovor na dominiriajući anglo-saksonski muzički uticaj. I tako se desilo da se na muzičkoj sceni pojave grupe i ansambli poput Madredeuš, Dulce Pontes, Camane, Paulo Braganca, Gaiteiros de Lisboa, Frei Fado d’el Rei, Amelia Muge. Posledica toga je da je mnogo mladih ljudi počelo da pokazuje interesovanje za tradicionalne instrumente koji su polako postajali staromodni (dijatonska harmonika, gajde, slepačka viola, “cavaquinho” - mali žicani instrument nalik na havajski jukalejli.